Немцы откуда пошло название: …Почему в Германии немцы? …Почему в Германии немцы? | Вопрос-Ответ

«Почему страну мы называем Германия, народ

Главная

Сообщества

ИсторияЕвропа+3

Кирилл Михайлович

  ·

8,2 K

Nekto V-Palto

физик-теоретик в прошлом, дауншифтер и журналист в настоящем, живу в Германии  · 3 мая 2018

  • Славяне / словене называли себя так от «слово», имея в виду людей, говорящих на одном языке. А кто на этом языке не говорит, тот «немой» — НЕМЕЦ. Сначала так называли всех неславян из Западной Европы. Ну а потом название закрепилось за наиболее часто встречающейся разновидностью таких иностранцев.
  • Во многих неславянских языках немцев называют именем одного из отдельных германских племен («алеманны», например, во французском). Сами французы и Франция, кстати, названы по имени германского племени франков, которые ими (и многими другими) правили.
  • Германия / германский — это из латыни. А откуда это слово взялось у римлян и когда, науке неизвестно. Есть разные гипотезы об этимологии, которые или опровергнуты, или не общепризнаны.
  • Дойч — самоназвание (одно из ряда похожих). В германских языках были слова типа «дюйт», «дойт», «тойт» и т.п. — от еще более древнего «теуда». Все эти слова означают«народ» в широком смысле. Шире, чем племя. То есть, людей, говорящих на более-менее понятном языке. Внутри себя германские племена чётко различали (и особо указывали!), кто на франкском говорит, а кто на алеманнском, например. Но по отношению к романоязычным соседям все они были один «народ». А добавив суффикс «-ш», или еще какой (западнофранкский «-иск», или латинский) получали прилагательное «народный», принадлежащий к народу. Отсюда, в частности, «дойч»/» дюйч» («дойтш/»дюйтш»). Тевтоны/теутоны/тойтоны — тоже отсюда (от «тойт» вместо «дойт»). Нынешнее итальянское название немцев  произошло от западно-франкского «теодиск» — аналога «дойч» и пр. , но с другим суффиксом. А с самими франками итальянцы встретились, когда те завоевали Италию.
    А то слово «народ», который используют в немецком сейчас — «ФОЛЬК«, с общностью речи не связано. Это слово означало группу воинов, армию. Немецкая Википедия указывает на происхождение от слова «много». Но в немецком научпопе слышал версию, что это от слова «фольгт» — «следовать». То есть, человек/воин, который следует («фольгт») в составе группы за вождем племени, или нескольких объединившихся на время племен.

В любом случае, можно было говорить на похожем языке (быть «дойч»), но не принадлежать одному «фольк» и даже воевать друг с другом. А можно не быть «дойч» (говорить по славянски, например), но временно входить в один «фольк» с союзными германоязычными воинами.

Слово «немцы» появилось задолго до того, как возникло государство Германия. Оно пришло из праславянского языка, поэтому его можно встретить в болгарском, сербо-хорват­ском, старом и современном чешском языках. Наши предки сами себе дали название «словене», оно родственно со «слово» и происходит от древнего глагола «слути», что одновременно значило и «слышать» и «говорить». … Иначе говоря, словене — это люди, которые произносят то, что можно понять, и друг друга понимают. Но западнее, за рекой Одером, жили тевтонские племена, предки современных немцев. С ними у словен было постоянное общение: и торговый обмен, и конфликты. Тевтоны говорили на своём языке, понять их было невозможно, поэтому их приравнивали к немым. Так возникло праславянское слово, продолжением которого является древнерусское слово «нhмьць» — человек, говорящий неясно, непонятно. Оно употреблялось по отношению к народам, населяющим западные (католические) страны, но специально закрепилось за многочисленными германоязычными племенами. Впоследствии им стали называть жителей самой крупной страны Западной Европы.

http://www.aif.ru/dontknows/1223581

.

Der Begriff deutsch leitet sich vom althochdeutschen diutisc (westfränkischen *Þeodisk) ab, was ursprünglich „zum Volk gehörig“ bedeutete (germanisch Þeudā, althochdeutsch diot[a], Volk). Mit diesem Wort wurde vor allem die Volkssprache aller Sprecher eines germanischen Idioms in Abgrenzung zum Welschen der romanischenNachbarvölker, dem Französischen oder Italienischen und auch in Gegensatz zum Latein der christlichen Priester im eigenen Gebiet der germanischen Völker bezeichnet.

Während die einzelnen Sprachen und Dialekte der germanischen Völker eigene Namen trugen – „Fränkisch“, „Gotisch“ usw. –, setzte sich das althochdeutsche Wort diutisc als Gesamtbegriff für die Dialekte des kontinentalwestgermanischen Dialektkontinuum durch,[2] weil man einen gemeinsamen Kontrast zu anderen Sprachen sah. Diese anderen waren die romanischen Sprachen in den Ländern, in die man durch die Völkerwanderung gekommen war, bzw. im romanisch gebliebenen „Frankreich“ sowie das Latein der Kleriker. Die Sprache des eigenen Volkes (theut) bzw. der Völkergruppe, innerhalb derer man sich verständigen konnte, war demnach die theudische Sprache, die deutsche Sprache.

Zum ersten Mal erwähnt wurde die deutsche Sprache als Volks-Sprache in einem Brief des päpstlichen NuntiusGregor von Ostia an Papst Hadrian I.  über eine Synode, die 786 in England stattgefunden hatte. Wigbod, ein Kaplan Karls des Großen teilte, ebenfalls 786, dem Papst mit, dass in einer Synode unter König Offa von Mercien die Konzilsbeschlüsse tam latine quam theodisce („auf Latein wie auch in der Volkssprache“) mitgeteilt wurden, „damit alle es verstehen könnten“ (quo omnes intellegere potuissent).[3][4] In seiner (althoch-)deutschen Form diutsch bzw. tiutsch lässt es sich zuerst in den Schriften Notkers des Deutschen belegen. Eine weitere frühe Fundstelle ist das Annolied, vermutlich aus der Feder eines Siegburger Mönchs aus dem 11. Jahrhundert, wo von Diutischemi lande, Diutsche lant, Diutischimo lante (deutschem Lande) sowie Diutischin sprecchin (Deutsch sprechen) und Diutschi man(Deutschen, erstmals als Sammelbegriff für die Stämme der Sachsen, Franken und Baiern) die Rede ist.

Seit dem 11. Jahrhundert verwendete man den Begriff des Regnum Teutonicum für den größten, den deutschsprachigen Reichsteil des Heiligen Römischen Reiches. Die Funktion der Zusammenfassung wird in der Dichtung des Mittelalters deutlich, aber auch in der Berliner Handschrift des Sachsenspiegels von 1369, in der es heißt: „Iewelk düdesch lant hevet sinen palenzgreven: sassen, beieren, vranken unde svaven“ („Jegliches deutschsprachige (bzw. deutsche) Land hat seinen Pfalzgrafen: Sachsen, Baiern, Franken und Schwaben“).[5

https://de.wikipedia.org/wiki/Deutsch_(Etymologie)

.

Der Ausdruck Volk (über mittelhochdeutsch volc aus althochdeutsch folc, dies aus urgermanisch fulka „die Kriegsschar“) ist erstmals im 8. Jahrhundert belegt und bedeutet „viele“.[8] Zu Grunde liegt dieselbe indogermanische Wortwurzel, von der auch die Wörter „voll“ und „viele“ abgeleitet werden können; auf die ursprüngliche Bedeutung „Kriegsschar“, „Kriegerhaufen“ weist auch die slawische Wortwurzel pulk- hin, die allgemein als frühe Entlehnung aus dem Germanischen gilt, und später ins Deutsche mit spezieller Bedeutung als Pulk zurückentlehnt worden ist.

https://de.wikipedia.org/wiki/Volk

Nikolay Milyaev

4 мая 2018

Интересно, что в польском языке слово «немцы», обозначающее тот же народ, что и в русском, означает не только… Читать дальше

Арийцы | Энциклопедия Холокоста

  • Цитировать страницу